Miloje Sekulić, jedna od vodećih srpskih “Internet faca” i vlasnik Internet Agencija, u ekskluzivnom zimskom intervjuu za ZIMO, govori o tržištu Srbije, svom dosadašnjem radu, Internet biznisu i saradnji u regionu, kao i o poslednjim trendovima u Srbiji.
Vjekoslav Cerovina je novi dopisnik za ZIMO koji će pokrivati startup scenu i događanja u Srbiji. Post će biti prenašan izvorno na srpskom jeziku.
Jedan ste od najistaknutijih Internet stručnjaka u Srbiji, a Vaš rad je prepoznatljiv po tome što ste posebno popularisali on-line PR na tržištu Srbije. Koliko je značajno za tržište Srbije bilo popularisanje ove specifične grane i da li su kompanije suštinski prepoznale smisao online PR-a?!
Hvala, drago mi je da su napori koje sam ulagao godinama da PR struka prepozna internet kao bitan kanal komunikacije a ne samo alat kojim se, kao atačment uz mejl, može dostaviti saopštenje do novinara delom i zbog mog zalaganja urodili plodom. Činjenica jeste da danas skoro da nema agencije u kojoj ne postoji specijalizovano odeljenje ili bar jedna osoba koja se fokusira na online sferu kao primarno polje rada, ne zanemarujući naravno sinergiju sa klasičnim alatima.
Kada sam pre pet godina pokrenuo prvo sprecijalizovano E-PR odeljenje to je bila poprilična novost, a iskren da budem i potrajalo je dok nismo uhvatili pravac i definisali šta nam je polje rada. Dve me stvari međutim čine nespokojnim. Prva je da li smo, kao PR struka, zaista spoznali šta sve može i treba da bude polje našeg rada u online sferi ili ćemo se zadržati na istim alatima samo prenešenim u virtuelni prostor. Druga dilema je u snažnoj sinergiji sa prvom, a tiče se ciljeva koje sebi postavljamo, a za koje se bojim da ostaju na klasičnom “publicitet i reputacija” nivou. Internet i razni drugi novi komunikacioni kanali daju nam mnogo veće polje rada i mogućnost da direktno, lako merljivo i jednoznačno utičemo na rezultate poslovanja. Niti želim niti imam snage da raspravljam sa kolegama koji online-PRom smatraju plasiranje saopštenja na medijske portale.
Koliko klasična marketinška podela na kreativu, PR, medijski zakup, .. pa sve do dizajna i developmenta ima smisla u vreme novih medija?
Mislim da i termin on-line PR kao i podele koje si pomenuo polako gube na značaju jer se više manje sve komunikacione discipline, naravno uz neophodna istraživanja tržišta i merenje efekata naših aktivnosti, neizbežno preklapaju i tako daju sinergetski efekat.
Recimo, ako ste u situaciji da komunicirate novu energetsku poslasticu namenjenu mladima i istraživanje vam pokaže da je odličan način da to uradite kroz igricu, pa je vi osmislite, dizajnirate i isprogramirate, plasirate na odgovarajući portal za igrice ili na Facebook, izreklamirate oglasima, podržite gerila aktivnostima, popularizujete kroz community management na strani brenda, a klijentu omogućite da svo vreme kontinuirano prati efekte… kojom se vi marketinškom aktivnošću bavite? Posebno ako ste za najbolje igrače obezbedili vaučere za popuste u obliku kodova koje dobijaju sms-om. Nemojmo se gnjaviti definicijama, nazovimo to jednostavno digital i pobedili smo.
Vaša prezentacija “Poslovanje po Puzzle principu” koja daje viziju agencijskog poslovanja u oblasti digitala odlično je prihvaćena na konferenciji WebStrategija jesenas u Zagrebu…
U suštini je sve to jako jednostavno i nije u pitanju nikakav teoretski pristup, nego se takvo viđenje stvari bazira na mom iskustvu na sceni agencijskih usluga. Da bi pobedili u sferi digitala morate imati najbolje ljude i cutting edge ideje, koncepte i tehnologije. To ne možete držati na plati, jer jednostavno nije isplativo. Tehnologija je toliko, specijalizacija još više… i stalno se nešto menja. “Puzzle princip” se svodi na zadržavanju osnovnih kompetencija i minimalnom hladnom pogonu i angažovanju po potrebi najboljeg što možete naći na tržištu. Naravno da ovaj pristup ima svoje nedostatke, ali su prednosti mnogo veće.
Šta vidite kao najperspektivniju granu Interneta u Srbiji u nadolazećim godinama?!
Treba biti realan i pogledati šta se stvarno dešava, pa reći da je to outsourcing. Mi smo jednostavno premalo tršte da bi se razvili ne znam ja koliki info portali, veb servisi i slični koncepti namenjeni našem, pa čak ni regionalnom tržištu. Takav vid poslovanja je poprilično jeftin za započinjanje, trebaju vam samo obezbeđen posao, dobar internet link i pametni i obrazovani ljudi. Ne treba samo da se zavaravamo da ih ima beskonačno. Nekoliko hiljada i to je to. Nadam se naravno da će ih biti sve više u budućnosti.
Kako vidite tržište online oglašavanja u Srbiji? Da li ima mesta za nove igrače ili igrača ima isuviše malo?
Ovo je tržišna privreda pa svako naravno može da proba. Konkurencija je sjajna stvar i upravo smo na primeru tržišta oglašavanja videli da je dobro da se pojavi agilan izazivač. Raduje me uvođenje novih vidova oglašavanja kao što je plaćanje banera po kliku i zakup ciljne grupe potencijalnih klijenata, dobro targetirane na osnovu višemesečnih istraživanja i anketiranja preko 50.000 korisnika interneta. Postoji na žalost samo jedan način da dođe do ozbiljnijeg prelivanja sredstava iz offline u online sferu, a to su jasni i lako merljivi efekti ovih delatnosti. Ili bih trebalo da kažem – na sreću, jer to kod interneta zaista jeste tako.
U poslednje vreme dosta istražujete i sferu političkog online marketinga. Recite nam nešto više o tome?
Ne bi se moglo reći da istražujem, više zapažam stvari oko sebe, javno komentarišem i dajem, ako sam upitam, savete besplatno i krajnje transparentno svima, jer mi je u cilju da se političari pred građanima Srbije do izbora koji nas čekaju najverovatnije u maju što više ogole i pokažu šta zaista od njih može da se očekuje budu ili osvojili nove mandate.
Ovi su izbori zaista bitni za internet u Srbiji jer mu je po prvi put od strane partijskih stratega ali i samih političara dat neki značaj. Kažem “dat neki značaj” jer planiranih i sistematskih spovođenih aktivnosti ima zaista malo. Nadam se da će ih po proglašenju datuma izbora biti više ali smo opet pali u zamku da se i na internetu “vodi kampanja” umesto da se kontinuirano komunicira.
Što se pojedinačnih političara tiče neki od njih su otkrili Twitter i vide ga kao prvenstveno mogućnost da se kroz atraktivan nastup na ovoj društvenoj mreži izbore za prostor u klasičnim medijima jer su redakcije dnevnih novina, posebno tabloida, uvele nova radna mesta “Tviter reporter”. Šalu na stranu ovo što se dešava sada dobra je kondiciona priprema za izbore 2016., a na tehnici tek treba da se poradi.
Gde je Srbija, ako govorimo o Internetu, u odnosu na region Balkana i exYu zemalja?
U fokusu mnogim internet preduzetnicima i projektima koji su razvijeni u regionu je Srbija. Zanimljiva je, jer od svih exYu zemalja ima najviše korisnika interneta. Nedavno je, pod lokalnim imenom www.rast.rs, lokalizovan poznati slovenački finansijsko-poslovni portal. Ove nedelje poznata hrvatska development i oglašivačka Facebook agencija ima sastanke sa istaknutim ovdašnjim agencijama radi razgovora o ulasku na naše tržište. Ja sam uspostavio prijateljsko-partnerske odnose sa sličnim agencijama “od Vardara pa do Triglava”. U suštini sva naša tržišta su mala i u udruživanju je formula uspeha. To je čista tržišna logika. Multinacionalke žele da im neko omogući isti nivo usluge na celom ovom prostoru.
Ako bi Vas neko priterao u ćošak sa repetiranom bazukom na čelu… Facebook ili Twitter?!
E pa sad ako bi do toga došlo teško da bi mi veb bio na pameti…! I jedan i drugi naravno, najčešće u dva taba paralelno.
Koga nam iz Srbije preporučujete za sledeći intervju na iste i slične teme…i zašto?!
Dragan Varagić je čovek zaslužan što se mnogu ljudi koje znam, a i ja sam među njima, okrenulo profesionalnom bavljenju internetom. Sem toga uspostavio je prve zvanične edukacije iz ove oblasti i godinama prvo kroz online magazin “Pretraga i prezentovanje”, a potom i kroz blog naširoko i bogato deli informacije do kojih dolazi. Topla preporuka.
Vaša poruka za kraj ovog intervjua?
Drago mi je da se offline i online sfera danas praktično toliko prepliću da više nema barijera ni podozrenja. Sve su to samo alati koji treba da nam učine život lepšim i lakšim.
Razgovor vodio: Vjekoslav Cerovina, ZIMO Srbija
